ISTORIJAT

Departman za veterinarsku medicinu osnovan je 2000. godine. Organizovan je kao jedinstvena celina i objedinjava poslove nastave, zdravstvene zaštite životinje, naučno-istraživačkog rada, laboratorijske analize i edukacije veterinarskih kadrova.

Važni datumi u osnivanju i razvoju studijskog programa veterinarske medicine:

1999 godina – izrada Elaborata o opravdanosti osnivanja smera veterinarska medicina na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu

21. januar 2000.godine – na desetoj redovnoj sednici Upravnog odbora Poljoprivrednog fakulteta usvojen je Elaborat o opravdanosti osnivanja smera veterinarska medicina (dokument broj 06/0102 broj: 60/3-1)

21.mart 2000 – na prvoj vanrednoj sednici Upravnog odbora Poljoprivrednog fakulteta usvojene su izmene Statusa Poljoprivrednog fakulteta u koji je uvršten smer veterinarske medicine kao jedan od smerova.

19.jun 2000 – Vlada R.Srbije na osnovu Zakona o Univerzitetu daje saglasnost na Odluku o izmenama i dopunama Statusa Poljoprivrednog fakulteta čime su stečeni uslovi za upis brucoša na studijskom programu veterinarska medicina.

Oktobar 2000 – upisana prva generacija brucoša veterinarske medicine

2002 – interna reorganizacija i osnivanje Departmana za veterinarsku medicinu

2008 – u skladu sa zakonom akreditovane osnovne i doktorske studije veterinarske medicine

2013 – transformisanje kurikuluma veterinarske medicine prema direktivi 35/2006 EK i ponovna akreditacija integrisanih i doktorskih studija veterinarske medicine

2017 – otvaranje veterinarske klinike i laboratorija na Departmanu za veterinarsku medicinu Poljoprivrednog fakulteta u kampusu Univerziteta u Novom Sadu, usmeravanje svih istraživačkih i nastavnih kapaciteta prema privredi i praksi

2018 – organizacione jedinice Departmana za veterinarsku medicinu:

  1. Direktor i nastavno-naučno veće departmana
  2. Katedra za veterinarsku medicinu
  3. Institut za veterinarsku medicinu
  4. Veterinarska klinika (klinika za hirurgiju; klinika za unutrašnje bolesti; klinika za porodiljstvo; ambulantna mobilna klinika)
  5. Laboratorija za patološku fiziologiju
  6. Laboratorija za patologiju
  7. Laboratorija za reprodukciju životinja
  8. Laboratorija za farmakologiju i toksikologiju sa veterinarskom apotekom
  9. Laboratorija za higijenu namirnica animalnog porekla
  10. Laboratorija za mikrobiologiju, imunologiju, virusologiju i parazitologiju
  11. Laboratorija za dijagnostiku infektivnih bolesti i zoonoza
  12. Laboratorija za molekularna istraživanja
  13. Laboratorija za dijagnostiku mastitisa
  14. Laboratorija za bolesti pčela i riba

Pregled aktivnosti – Od osnivanja do danas, veterinu je studiralo više od 1300, a diplomiralo je 500 studenata. Sa ponosom ističemo da postoji, za naše prilike, velika zainteresovanost sredjoškolaca za studiranje veterinraske medicine, pa se svake godine prijavi daleko veći broj studenata od broja predviđenih budžetom. Ovaj veliki broj prijavljenih nam daje mogućnost kvalitetne selekcije studenata na prijemnom ispitu. Titulu doktora nauka steklo je 60 kandidata, a mnogi od njih obavljaju važne poslove i funkcije u poslovima nadzora bolesti životinja, veterinarskoj edukaciji, strukovnim udruženjima veterinara i drugo. Na Departmanu je realizovano više projekata Pokrajinskog sekretarijata za nauku AP Vojvodine, Ministarstva prosvete i nauke Srbije, Ministarstva poljoprivrede/uprave za veterinu Srbije, ali i FP6, TEMPUS, COST, ERAZMUS+ i drugi međunarodni projekti multilateralnog i bilateralnog tipa. Studije veterinarske medicine realizuje preko 70 nastavnika i saradnika, a najveći broj časova daju nastavnici veterinarske struke. Naši istaknuti nastavnici su članovi akademije veterinarske medicine SVD ili medicinskih nauka SLD, a pojedinci su obavljali ili obavljaju društveno odgovorne funkcije. Nastavnici i saradnici Departmana su aktivni članovi Srpskog veterinarskog društva i Veterinarske komore Srbije, a objavili su preko 3000 bibliografksih jedinica u vidu udžbenika, članaka u naučnim časopisima i drugih rezultata. Kurikulum veterinarske medicine u potpunosti je usklađen prema direktivi 35/2006 EK, koja je sastavni deo standarda koje propisuje NAT i EAEVE. Departman je više puta bio organizator i suorganizator naučnih i stručnih skupova i radionica za kontinuiranu edukaciju veterinara.

ORGANIZACIJA

Organizacija Departmana definisana je Statutom Poljoprivrednog fakutleta.

Departmani obavljaju sledeće poslove:

– organizuju i realizuju nastavni proces a naročito se staraju o: međusobnoj usklađenosti sadržaja predmeta na studijskom programu; literaturi i njenoj raspoloživosti, kao i usklađenosti sa sadržajem predmeta; načinu realizacije predavanja i vežbi po programskim sadržajima; načinu realizacije provere znanja; ukupnim obavezama studenata u smislu ESPB sistema na predmetnom studijskom programu,

– iniciraju nove i izmenu postojećih studijskih programa na studijama prvog, drugog i trećeg stepena predmetnog studijskog programa i iste dostavljaju Nastavno-naučnom veću Fakulteta,

– vrše evaluaciju i analizu studijskih programa prvog i drugog stepena predmetnog studijskog programa,

– obavljaju sve poslove vezane za planiranje, organizovanje i razvoj resursa departmana (planiranje potrebe departmana za zapošljavanjem odnosno angažovanjem izvršilaca, sačinjavanje sredoročnih i operativnih planova razvoja i stručnog usavršavanja, planiranje prostora i dr.),

– planiraju, iniciraju i realizuju istraživačke i razvojne projekte,

– predlažu naučnoistraživačke programe i projekte, obavljaju transfer tehnologije i brinu za realizaciju istih,

– predlažu Veću razne vidove obrazovanja i usavršavanja nastavnika i saradnika u zemlji i inostranstvu,

– daju predloge za međunarodnu saradnju i druge oblike saradnje,

– obavljaju i druge poslove utvrđene Statutom i drugim opštim aktima Fakulteta.

Organi departmana su: direktor i Nastavno-naučno veće.

Departmanom rukovodi direktor koga imenuje i razrešava dekan Fakulteta iz reda nastavnika. Mandat direktora departmana traje tri školske godine.

Nastavno-naučno veće departmana čine direktor departmana, šef/ovi katedri, upravnik instituta, dva člana iz reda nastavnika i naučnih radnika koje biraju nastavnici, naučni radnici, saradnici i asistenti na period od tri školske godine, u skladu sa poslovnikom departmana koji se usvaja na prvoj sednici koju saziva direktor departmana. Direktor departmana predsedava Nastavno-naučnom veću departmana.

Unutrašnje organizacione jedinice Departmana: katedre, instituti, klinike, laboratorije.

Katedre su organizacione jedinice Fakulteta, koju čine nastavnici i saradnici birani za užu naučnu oblast iz delokruga katedre. Članovi katedre realizuju nastavu iz nastavnih predmeta koji na osnovu srodnosti odnosno sličnosti i međusobne povezanosti pripadaju katedri.Katedra pokriva najmanje jednu užu naučnu oblast. Jedna uža naučna oblast pripada samo jednoj katedri. Članovi katedre odlučuju na sednici na način utvrđen poslovnikom koji se donosi na prvoj sednici katedre koju saziva šef katedre.

Katedre obavljaju sledeće poslove:

– prate realizaciju nastavnog procesa iz predmeta koje im pripadaju na različitim studijskim programima i na različitim departmanima,

– vrše evaluaciju nastavnog procesa i predlažu mere za poboljšanje njegovog kvaliteta sa stanovišta predmeta koje realizuju,

– predlažu nove odnosno promene postojećih studijskih planova i programa, iz delokruga predmeta koji im pripadaju,

– predlažu pokretanje postupka za izbor u zvanje nastavnika i sradnika vezano za uže naučne oblasti koje pokrivaju i predlažu Izbornom veću komisije za pisanje izveštaja o prijavljenim kandidatima,

– razmatraju i odobravaju teme završnih radova na osnovnim studijama prvog stepena iz užih naučnih oblasti koje pokrivaju i imenuju mentora i članove komisije,

– razmatraju prijave završnih radova na integrisanim studijama i studijama drugog stepena, imenuju mentora i članove komisije za ocenu podobnosti teme za izradu završnog rada,

– razmatraju i preliminarno odobravaju prijave doktorskih radova iz užih naučnih oblasti koje pokrivaju i predlažu mentora i članove komisije Veću Fakulteta,

– predlažu raspored nastavnika i saradnika po predmetima u okviru užih naučnih oblasti koje im pripadaju,

– predlažu literaturu i način provere znanja studenata po predmetima u okviru užih naučnih oblasti koje im pripadaju,

– predlažu koordinatore ESPB sistema na studijama prvog stepena, kao i drugog i trećeg stepena ukoliko su usmerenja obrazovana na tim nivoima studija,

– predlažu rukovodioce studijskih programa,

– staraju se o vođenju doktorskih studija,

– obavljaju i druge poslove utvrđene Statutom i drugim opštim aktima Fakulteta.

Radom katedre rukovodi šef katedre koga imenuje i razrešava dekan Fakulteta, na predlog članova katedre. Mandat šefa katedre traje tri školske godine. Katedra može imati sekretara katedre, kojeg biraju članovi katedre većinom glasova svojih članova. Sekretar katedre vodi evidenciju aktivnosti katedre, zapisnik sa sednice katedre, stara se o pripremi materijala za sednice i o sprovođenju odluka.

Institute čine nastavnici, naučni radnici i saradnici zaposleni u departmanu. Institutom rukovodi upravnik koga na predlog direktora departmana imenuje dekan na period od tri godine.Instituti obavljaju sledeće poslove:

– planiraju, iniciraju i realizuju istraživačke i razvojne projekte,

– predlažu naučnoistraživačke programe i projekte i obavljaju transfer tehnologije i brinu se za realizaciju istih.

Klinike – Na Departmanu za veterinarsku medicinu organizovana je Veterinarska klinika, koju čine nastavnici, naučni radnici i saradnici sa tog Departmana.Klinikom rukovodi upravnik koga na predlog direktora Departmana imenuje dekan na period od tri godine.Klinika se sastoji od četiri organizacione jedinice: klinike za hirurgiju; klinike za unutrašnje bolesti; klinike za porodiljstvo i ambulantne mobilne klinike. Klinika obavlja sledeće poslove:

– edukacija studenata na integrisanim studijama veterinarske medicine, specijalističkim akademskim i doktorskim akademskim studijama;

– realizacija poslova po naučnoistraživačkim projektima;

– pružanje baze nastavnicima, saradnicima i istraživačima za obavljanje naučnoistraživačkog rada;

– osposobljavanje i realizacija praktične nastave za stažiste, specijalizante, doktorante i vršenje usluga iz domena veterinarske medicine;

Bliži uslovi u pogledu organizacije poslova i delokruga rada klinike utvrđuju se posebnim opštim aktom Fakulteta.

Ostale organizacione jedinice departmana (laboratorije, centri, ogledna dobra) – obavljaju poslove u skladu sa pravilnikom koji donosi Savet fakulteta na predlog organizacione jedinice uz saglasnost dekana.Radom organizacione jedinice rukovodi lice koje imenuje dekan na predlog direktora departmana.Akreditovane laboratorije od strane nacionalnog ili međunarodnog akreditacionog tela obavljaju poslove u skladu sa obimom akreditacije i poslovnikom o kvalitetu laboratorije. Radom laboratorije rukovodi šef/upravnik laboratorije koga imenuje dekan na predlog direktora departmana.